Позивамо Вас да  својим присуством увеличате отварање

изложбе фотографија ’’Погледи испод облака – када природа слика’’ Рајка Каришића, професионалног фотографа

Среда, 30.03.2022. у 19,00 часова

Галерија ’’Село’’ Дома културе

Рајко Р. Каришић,  дипл. инж. маш. и Ликовни уметник фотографије УЛУПУДС-а рођен је 05.11.1952. године у Бачком Добром Пољу (општина Врбас), где је стекао основно школско образовање, а потом је завршио гимназију „Жарко Зрењанин“ у Врбасу. Дипломирао је на Термоенергетском одсеку Машинског факултета Универзитета у Новом Саду. Фотографијом је почео да се бави у Фото кино клубу „Машинац“ на Машинском факултету у Новом Саду од априла 1973. године.До сада је имао преко 100 самосталних изложби, уз учешће на преко две стотине ликовних колонија и саборовања у земљи и иностранству.Члан је УПИДИВ-а (Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине) од 1998. године и УЛУВ-а (Удружења ликовних уметника Врбаса), као и УЛУПУДС-а (Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије), УНС-а (Удружења новинара Србије), Удружења уметника железнице Србије, Уметничког братства манастира Добрун. Био је члан Управног одбора Етнографског музеја у Београду 2013-2014. године. Члан Суда части УЛУПУДС-а у два мандата, члан Суда части УПИДИВ-а…До сада реализовао 143 ауторске фотомонографије и књиге за друге уметнике и 29  минимонографија манастира и цркава Српске Православне Цркве.За свој свеукупни рад на пољу уметничке и примењене фотографије добио је  више десетина награда и признања од којих посебно истичемо: Годишња награда УПИДИВ-а – ФОРМА 18 (2004), више откупних награда Јесењег ликовног салона у Врбасу, Повеља „Капетан Миша Анастасијевић“ (2005) на нивоу Војводине, више награда и специјалних признања за фотографију и дизајн календара и пословних планера са темом Војводина, Београд и Србија (2008, 2010, 2011, 2013), и др. Добитник је Вукове награде Културно-просветне заједнице Србије за 2010. годину, Годишње награде УЛУПУДС-а за 2011., Октобарске награде града Врбаса за 2012. годину, Награде за животно дело УЛУПУДС-а, 2013. године, Златна Форма 22 УПИДИВ-а за 2014. годину за уметничку фотографију као и Треће награде на међународном бијеналу акварела у минијатури у Мађарској. Добио је  Плакету „Капетан Миша Анастасијевић“ на нивоу Србије за 2017. годину, Награду за фотографију на Октобарском ликовном салону у Врбасу 2018. године као и награду „ГРАН-ПРИ“ за фотографију на 21. Сремскокарловачком новогодишњем ликовном салону 2019. године, 1. Награду за акварел на Ликовној колонији “Сремскокарловачке ликовне радионице, 2021. године, Награду града Београда ”Деспот Стефан Лазаревић” (2021.), Златни беочуг КПЗ Београда (2021.), Национално признање (фебруар 2022.), Сретењско одликовање: Сребрна медаља за заслуге (15.02.2022.), ГРАН ПРИ за фотографију и Прву награду за акварел на 24. Сремскокарловачком новогодишњем ликовном салону (јануар 2022.), Златну плакету Удружења књижевника Србије…

У јануару 2022. године постао је редован члан Матице српске у Новом Саду.

’’….Фотографије ’’Погледи испод облака – кад природа слика’’ настале су посредством дрона – мале беспилотне летилице којом се управља са земље. Плодоносан однос уметника и технологије! Посматрач је уздигнут по вертикали, са погледом потпуно управним на земљу. Понуђен му је бег из замке времена! Понуђено му је бекство у висине, у измењену перспективу где трагедија губи своју снагу…

Нема наглих покрета. Тишина је. Све је у чврстој хармонији боје и композиције. Све је временски повезано – детињство – младост – старост. Када смо били малени, прве играчке које смо упознавали имале су основне геометријске облике: коцку, купу и лопту. Ми цивилизовани, образовани људи заборавили смо колико човек несвесно тежи управо лепоти геометрије, као креатору сопствене реалности. Фотографије ’’Поглед испод облака – кад природа слика’’ попут графичких техника ручне штампе – од суве игле до литографије у боји, приказују припитомљену природу, војвођанске пејзаже, оранице, обалу Дунава, у лепоти златног пресека….’’

    Лидија Сеничар

Историчар уметности