У четвртак, 12. августа на Тиском кеју одиграна је монодрама под називом ’’Јоца добошар’’, чији је аутор, а истовремено и актер ове интересантне представе, глумац аматер, Јовица Чуданов. Ова представа настала је из 30-тогодишњег ауторовог истраживања добошарског заната и добошара, у којој се кроз духовиту причу гледаоцима дочарава језик, обичаји и социјални односи у временима кад су добошари били активни и актуелни.
Јовица Чуданов, родом из Кикинде, а мештанин Старих Лединаца, апсолутни је победник Фестивала добошара у Чоки, а његова представа награђена је на Фестивалу монолога и монодраме ’’МАМ’’ у Тителу.
Културни центар Војводине ’’Милош Црњански’’ и Архив Војводине издали су 2019. године књигу ауторке Љубице Будаћ вишег архивисте у Архиву Војводине под називом ’’Даје се на знање – јављено, добошарска служба у Војводини’’. Ово је најобимније стручно истраживање добошарске службе у нас.
’’….Добошари се помињу још у XVI веку као ’’мале судије’’ мађарски кисбиро односно службеници при општинама и градским управама феудалне Угарске. На основу имена’’мали судија’’ може се претпоставити да је он био посредник између месног поглавара (кнеза, председника општине), среског начелника и становништва. У XVIII веку је из мађарског језика у српски ушла реч добошар (добос) са значењем оног који објављује вести уз помоћ добоша и задржала се у већини крајева насељеним српским становништвом на територији Хабзбуршке монархије. У данашњем значењу посла занимање ’’добошар села или града’’ се помиње у XVIII веку у Сегедину где он, као градски службеник прима 1724. године плату од 30 форинти, а у натури пар чизама и огртач. Један од наших најстаријих писаних помена добошара потиче из 1726. године и налази се у приватним белешкама митрополита београдско – карловачког Мојсеја Петровића.…’’
Љубица Будаћ
