У петак, 22. марта 2019. године, у Галерији Село Опшинског дома културе у Новом Бечеју, отворена је изложба сламки Хрватског културног друштва Матија Губец.
Изложбу је публици представио истакнути члан Удружења Јозеф Скендеровић, док је Зеребелии Тении, члан Дома културе, поздравио домаћина.
Ова занимљива изложба састоји се од 41 слике и биће отворена до 15. априла.
Производња сламнате слике у наивној уметности потиче од буњевачких Хрвата који живе у северном делу Бачке. Пре више од стотину година, младе девојке су, након жетве, чувајући своју стоку, остављале прстење и перле на сламу.
Основан 1946. године Хрватским културно-просветним друштвом „Матија Губец“, у Таванкуту у Суботици, 1960-их година основан је креативни камп, у којем су креативне жене правиле сламичасте перле и штапиће од сламе, ослањајући се на свакодневни живот Хрвата из Буњева.
Прву сламну слику „Рита“ направила је Ана Милодановић 1962. године.
За ову врсту стварања, посебан замах створио је креативни камп слика створен 1986. године по техници Салма, који сваке године прикупља генерације дама које праве сламке.
Оно што чини рад Таванкутових сијачица јединственим у свијету је тродимензионални ефект и, на неки начин, израда плетива које су од свог настанка остале у свом изворном облику и јединствене су за овај крај.
Аутентичну, наивну уметност од произвођача јагода из Таванкута, Суботице и околине гради сам материјал као посебна поезија. Слике, које су направљене са ротирајућом и рељефном структуром, постављене су на чврстој подлози са линеарном везом, и представљају навике дивних и спектакуларних, помало заборављених светова, равница, фарми, живих буњеваца. Слике су нека врста афирмације лепоте и богатства традиције, дискретан допринос слављењу живота.
Радови произвођача сламе били су широм света, а од самог почетка праћени су великим интересовањем стручњака и љубитеља уметности. Збирка радова ХКДД-а „Матија Губец“ из Таванкутија изузетно је вриједна и има много слика у музејским збиркама, суботичкој бискупији иу приватним колекцијама широм свијета, чак иу Ватикану.