U sredu, 15.06.2016. u galeriji ‘’Selo’’ Doma kulture opštine Novi Bečej otvorena je izložba crteža „Oko nekih ptica iz našeg velikog dvorišta“, slikara Dragana Simića iz Vrbasa.
Simić slika od osamdesetih godina prošlog veka. Prvu samostalnu izložbu crteža i pastela je imao 1988. godine. Veoma je aktivan u svom okruženju, skoro redovno izlaže na salonima i drugim izložbama. Član je Udruženja likovnih amatera ”Atelje 05” i Udruženja likovnih umetnika iz Vrbasa. Po načinu rada nije blizak drugim stvaraocima, iako su u radovima često predstavljene ptice može se naslutiti da se autor bavi osećanjima i osobinama ljudi.
“Svet u oku bezimene ptice”
(Naspram crteža Dragana Simića)
Linije, obličja i prizori njima na svetlost iz tajnog skrovišta, iz misli onog čija ih ruka postvaruje iz samog središta tišine izneti, obelodanjeni, sve to o Draganu Simiću samo sobom svedoči kao stvaraocu sa ostvarenim ličnim pečatom, samosvojnim, u likovnom mnoštvu potpuno izdvojenom, razaznatljivom, bez uzora, gotovo da je i bez pretka. Njegova linija je čista, jasna, previše se ne oslanja na svetlost i senku, jer i bez tog oslona postiže dovoljno snažan efekat da mu crtež tajanstva pun postane izazovom za odgonetanje onog što ga mističnošću čini razlogom za dugo posmatranje tog zaumnog spleta od mnoštva znakovlja: krugovi, spirale, pužići, školjke, listići, na pola presečena jabuka, a u njenom središtu, kao da je školjka toplinom širom otvorena, raskriljena, sem semenki, vidljivo je i mnoštvo u sazgnežđu od tajni vezanih za izdan, za postanje, za sam iskon…….
…..Ptica je središni motiv na crtežima Dragana Simića. I to ne bilo kakva ptice potpuno razaznatljivog, određenog soja. Tajanstvena ptica koja na ovim crtežima nikad nije pogledom „uhvaćena” trenom leta kroz beskraj između zemlje i neba, već je smirena, stamena, odlučna, velikog i bistrog oka iz čijeg središta stiže oštri pogled, toliko prodoran te se čini kako da i on nas (pogled ptice – pogled slikara) preispituje, istražuje, odgoneta…
David Kecman – Dako
Težeći prema večnosti, sa svojim nemirom vijugavih linija, na papiru Dragana Simića rađaju se ptice posebnog kova.
Dostojanstvene, šepure nam se ponosno, svojim svevidećim okom gledaju nas, čas razdragano, čas cinično. Pa kako i ne bi, kada za vek večiti nose u sebi simbol beskraja, neprestanog pokreta, tog posebnog, samo njima i autoru znanog Univerzuma i nikad se ne umore….
Edit Zerebelji Tenji
{gallery}ptice{/gallery}